bloody thorny

Često je u životu teško napraviti prioritet u nekim stvarima, često je teško razdvojiti želje i mogućnosti... Ipak to su uglavnom mrtve stvari, tihe pojave na koje ponekad ni ne obraćamo pažnju, Toliko su bitne, a nekad vrlo bespotrebno bolne. Svaki njihov trag, ipak, osećamo mi sami i živimo kroz periode osećanja prouzrokovane okolinom. Sve ovo samo je mali pokazatelj da na prvom mestu trebamo da poštujemo i volimo sebe.  Znam, zvuči kliše, neprivlačno i filozofski, ali baš to nam govori koliko je nekad presudno. Zamislite da ste se našli negde, tek onako,,, Negde gde ljudi nemaju svoju svrhu, pa čak ni ličnost. Šetajući tom dimenzijom, kao još normalna osoba, vidjate nelogične stvari: osobe plaču i smeju se jako u istom trenutku, pritom šamarajući sebe. Zašto? Na izrazu njihovih lica vidi se da to čine jer smatraju da je loše to što plaču i da su srećniji kada to sebi pokušaju da uvrte u glavu. Bezuspešnpo, naravno. Osobe ispred svakog od njih pojedinačno, oštro im se smeju u f...

    Mirno sedim u veselom ambijentu, obuzeta mislima.... Pod uticajem maste. Pun mesec obasjava tamno nebo,a ostar vazduh mili mi kroz telo. Vidim neke neodređene mrlje na, odavde jednolicnom mesecu. Neodređene poput zivota. Poput sudbine. Noc je ipak puna carobnih stvari, ali na svoj nacin. Zivot je lep, samo je to dovedeno u relativno misljenje mnogih ljudi. Ljudi koji ne mogu nista značajno promeniti u svetu, pa mozda ni u svom zivotu. Tiha, pomalo divlja misao se pažljivo prozima kroz moje telo, kao da predstavlja neki neobjasnjiv izvor toplote. Ona predstavlja nadu... Nadu ka necem boljem, ka uspehu, ka sreci. Posmatram noc, smireno i pazljivo. Rastuzi me cinjenica da ona za nekog predstavlja samo nesto obicno, nesto sasvim uobicajeno. Neko sebi postavi granicu u razmisljanju i skoro uvek odustane od mastanja. To je tuzno. Tuzno je kada ne iskoristimo sve sto nam zivot pruza. Osecala bih se usamljeno, kada ne bih mastala i kada ne bi imala samo svoj svet. Mislim na me...

Osećala sam je, znaš... Dodirivala njen bezobrazni prah. Posedovala sam delić njenih tajni. Bila sam i ostala očarana tankim, krhkim nitima tog savršenog zločina prirode. Savršeno osmišljenog, ali previše nepredvidivog do te mere da upravlja psihom. Nesvesno osećamo tu tamu, spoznajemo je i žudimo za njom, nalazeći izgovore i neželeći pravi povod. Pogledajte se u ogledalo, naizgled sve će biti jednostavno i uobičajeno. Činiće se isuviše normalnim, ali nije. Videćete oštre obrise lica, obratićete pažnju na njih sasvim nehotice.  Ivice i krajevi privlače ljude, pa makar bili i oštri i najslabiji što mogu biti.  Tama je kraj nečega neuništivog, ali možda i to naizgled neunižtivo i večno ima svoj kraj. Iza ivica se krije priča, a ispred njih nešto individualno. Kosa koja Vam verovatno prekriva realnost, bila ona ružna ili lepa, stajaće tu sve dok ne učinite nešto da je promenite. Trepavice će nekako uvek tu stajati kao znak da ne možete baš uvek sve učiniti. Nije sve do Vas, a...

Odlučila je da mu priđe, uvidevši ga nedaleko od sebe. Napravila je par nesigurnih koraka, pa na tren zastala. Hladan vetar raščupao je njenu bujnu kosu i dodirnuo njene meke obraze. To joj je dalo podstrek, osetila se jakom i samouverenom. Možda i nije bila zaista samouverena, ali nije razmišljala o realnosti koja sa sobom gotovo uvek nosi tužne činjenice. Jednostavno, odlučila je da poštuje svoja osećanja, koja su buhtala u njoj poput rasplamsale vatre. Nastavila je da hoda, a vazduh je bivao sve oštriji. No, sada joj je to prijalo. Prijala joj je neka prisutnost besa u okolini, ambijent koji vrvi od moći i glasnoće prirode. Karmin boje trule višnje, na njenim usnama, krasio je to bledo lice i budilo dinamičnu privlačnost. Samo ju je još par koraka delilo do njegovog usnulog tela, koje kao da je disalo čistom dušom. Širio je neku primamljivu i finu energiju svojim omehom. Pogledao je ka njoj i probudio neku unutrašnju, individualnu intuiciju koja je počela da obrazuje jedan od najp...

Pre svega dobro došli na moj blog,  ovim putem želela bih da Vas infomišem o sadržaju i ulozi istog.  Volim da pišem o ljubavi, moći ljudske mrznje, prirodi i motivaciji kao i o još mnogo drugih tema… Na taj način oslobađam svoje misli i ono što smatram da je bitno da ostali čuju i da bi im bilo od pomoći. Bitno mi je mišljenje ljudi o tome što radim, jer smatram da su osim komplimenata dosta bitne i pozitivne, dobronamerne kritike tj. da je u svemu bitno napraviti balans.                                                                                                                     Uživajte!