Zašto je toliko bitno POŠTOVATI SEBE?❤
Često je u životu teško napraviti prioritet u nekim stvarima, često je teško razdvojiti želje i mogućnosti... Ipak to su uglavnom mrtve stvari, tihe pojave na koje ponekad ni ne obraćamo pažnju, Toliko su bitne, a nekad vrlo bespotrebno bolne. Svaki njihov trag, ipak, osećamo mi sami i živimo kroz periode osećanja prouzrokovane okolinom. Sve ovo samo je mali pokazatelj da na prvom mestu trebamo da poštujemo i volimo sebe.
Znam, zvuči kliše, neprivlačno i filozofski, ali baš to nam govori koliko je nekad presudno. Zamislite da ste se našli negde, tek onako,,, Negde gde ljudi nemaju svoju svrhu, pa čak ni ličnost. Šetajući tom dimenzijom, kao još normalna osoba, vidjate nelogične stvari: osobe plaču i smeju se jako u istom trenutku, pritom šamarajući sebe. Zašto? Na izrazu njihovih lica vidi se da to čine jer smatraju da je loše to što plaču i da su srećniji kada to sebi pokušaju da uvrte u glavu. Bezuspešnpo, naravno. Osobe ispred svakog od njih pojedinačno, oštro im se smeju u facu iskeženih zuba. Oni ih grle i glade po kosi nežno pritom rasturajući sebe osećanjima koja divljaju u udubini njihove duše. Najgore je što pritom znaju da su im te osobe uništile život do srži. Baš skroz. Ali, nisu dovoljno svesni da to prihvate. Nisu hrabri i realni da bi postupili drugačije. Ludilo koje čine sebi jer se nisu osvrnuli na svoja osećanja postaje nepodnošljivo i umesto suza i smeha njima ovlada mrak. Tama prekrije sve a vi idalje hodate tuda razgledajući ništa.
Jednostavnije rečeno, oni nisu imali sebe. A sve je počelo jednom pomisli da nisu vredni nečije pažnje i da je problem u njima.
Smatram i tvrdim da je najbitnije da u svemu budete dovoljno smeli, ako se tako uopšte to može opisati, da poštujete sebe- svoje vrline i mane. Ali, takođe mislim da ego ne sme nikako da prevlada vama. Velika je razlika izmedju razmatranja toga kako neke stvari utiču na nas i toga kako bi se mi osećali ako priznamo da smo pogrešili. Da li bi bili jadni i nebitni sami sebi tada? Ne. Upravo se tu ogleda pojam poštovanja, tada kada dovoljno volimo sebe da bismo poštovali nama drage ljude, ali dajući im doznanja da samo i samo mi možemo imati takvu vrstu kontrole nad sobom.
Imamo izbora, bar je to ono što ne zavisi ni od čega. Saveti, kritike i utehe uvek su dobrodošle da nas čine živima, ali ipak ono glavno treba da bude naš stav.
Ne dozvolite sebi grižu savest, suze ili patnju ako one zaista nisu posledice vas samih.
Drugi možda jesu delom vredni toga, ali nisu vredni vaše pažnje ako vam izazivaju takve emocije često.
Zato, molim Vas da poštujete sebe i sve sitnice i detalje koje čine vašu uvrnutu ličnost.Ne dozvolite da vama ovlada tama. Dajte sebi vremena da shvatite, razumete i postupite. Uživajte u sebi i volite lepe stvari, a da pritom ne mrzite one ružne. Samo ih se jednostavno klonite.
Volim Vas !
Znam, zvuči kliše, neprivlačno i filozofski, ali baš to nam govori koliko je nekad presudno. Zamislite da ste se našli negde, tek onako,,, Negde gde ljudi nemaju svoju svrhu, pa čak ni ličnost. Šetajući tom dimenzijom, kao još normalna osoba, vidjate nelogične stvari: osobe plaču i smeju se jako u istom trenutku, pritom šamarajući sebe. Zašto? Na izrazu njihovih lica vidi se da to čine jer smatraju da je loše to što plaču i da su srećniji kada to sebi pokušaju da uvrte u glavu. Bezuspešnpo, naravno. Osobe ispred svakog od njih pojedinačno, oštro im se smeju u facu iskeženih zuba. Oni ih grle i glade po kosi nežno pritom rasturajući sebe osećanjima koja divljaju u udubini njihove duše. Najgore je što pritom znaju da su im te osobe uništile život do srži. Baš skroz. Ali, nisu dovoljno svesni da to prihvate. Nisu hrabri i realni da bi postupili drugačije. Ludilo koje čine sebi jer se nisu osvrnuli na svoja osećanja postaje nepodnošljivo i umesto suza i smeha njima ovlada mrak. Tama prekrije sve a vi idalje hodate tuda razgledajući ništa.
Jednostavnije rečeno, oni nisu imali sebe. A sve je počelo jednom pomisli da nisu vredni nečije pažnje i da je problem u njima.
Smatram i tvrdim da je najbitnije da u svemu budete dovoljno smeli, ako se tako uopšte to može opisati, da poštujete sebe- svoje vrline i mane. Ali, takođe mislim da ego ne sme nikako da prevlada vama. Velika je razlika izmedju razmatranja toga kako neke stvari utiču na nas i toga kako bi se mi osećali ako priznamo da smo pogrešili. Da li bi bili jadni i nebitni sami sebi tada? Ne. Upravo se tu ogleda pojam poštovanja, tada kada dovoljno volimo sebe da bismo poštovali nama drage ljude, ali dajući im doznanja da samo i samo mi možemo imati takvu vrstu kontrole nad sobom.
Imamo izbora, bar je to ono što ne zavisi ni od čega. Saveti, kritike i utehe uvek su dobrodošle da nas čine živima, ali ipak ono glavno treba da bude naš stav.
Ne dozvolite sebi grižu savest, suze ili patnju ako one zaista nisu posledice vas samih.
Drugi možda jesu delom vredni toga, ali nisu vredni vaše pažnje ako vam izazivaju takve emocije često.
Zato, molim Vas da poštujete sebe i sve sitnice i detalje koje čine vašu uvrnutu ličnost.Ne dozvolite da vama ovlada tama. Dajte sebi vremena da shvatite, razumete i postupite. Uživajte u sebi i volite lepe stvari, a da pritom ne mrzite one ružne. Samo ih se jednostavno klonite.
Volim Vas !
Коментари
Постави коментар